Pojam pravnog akta
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 7 | Nivo: Pravni fakultet

S A D R Ž A J
Uvod-----------------------------------------------------------------------------------------------------3
Pojam pravnog akta------------------------------------------------------------------------------------4
Odnos između psihičkog akta i njegovog spoljnog izraza----------------------------------------4
Donošenje pravnog akta-------------------------------------------------------------------------------5
Oblik (forma) pravnog akta---------------------------------------------------------------------------5
Sadržina (materija) pravnog akta---------------------------------------------------------------------6
Formalan i materijalan pojam pravnog akta---------------------------------------------------------6
Vrste pravnih akata-------------------------------------------------------------------------------------6
Opšti i pojedinačni pravni akti------------------------------------------------------------------------7
Literatura-------------------------------------------------------------------------------------------------8
U V O D
Pravo predstavlja jedan od sistema pravila ponašanja ljudi u društvu u kome postoji država. Pravila po kojima se ljudi ponašaju u društvu, nazivaju se društvena pravila, a to su moral I običaji.
Između prava i drugih sistema društvenih normi ne postoji razlika u strukturi norme. Sve društvene norme kao osnovne sastojke imaju:
dispoziciju - koja određuje način ponašanja u društvu (primarno pravilo ponašanja)
sankciju - mera koja se izriče u slučaju kršenja dispozicije (sekundarno pravilo ponašanja)
Ono po čemu se pravna pravila razlikuju od drugih je zahtev za izvršenje sankcije od strane državnih organa. Pravne norme stvaraju državni organi (zakonodavni organi-skupštine, organi izvršne vlasti-vlada, inspekcije itd., dok sudski organi ne donose norme nego ih primenjuju), i pravne norme donose i nedržavni organi (organizacije, pojedinci npr.kod zaključivanja ugovora).
Pravo i pravne norme se ne mogu poistovetiti. Pravo čini čitav skup pravnih normi koje donose različiti subjekti. Pravo je sistematizovan skup pravnih normi koje donose različiti subjekti. Pravo je sistematizovani skup pravnih normi koje su hijerarhijski ustrojene (niže norme moraju biti usaglašene sa višim, a više norme sadrže Ustav i Zakon). Ovako poimanje prava nazivamo “pravo u objektivnom smislu” ili “objektivno pravo” (sve pravne norme koje je stvorila država ili neki drugi ovlašćeni subjekat). Cilj objektivnog prava je usmeravanje subjekta u željenom pravcu.
Pored ovog, postoji i “pravo u subjektivnom smislu” (“subjektivno pravo”). To je ovlašćenje koje ima neki subjekat, ali je zasnovano na objektivnom pravu. Nosilac subjektivnog prava ima pravo od drugog lica tražiti ispunjenje određenih pravnih normi.
P O J A M P R A V N O G A K T A
Pravni akt se kao psihički akt obično suprotstavlja materijalnoj ljudskoj radnji, koja je telesni akt. Ovaj psihički akt je donošenje izvesne odluke koja ili sadrži izvesnu normu, pravilo o ponašanju, ili predstavlja uslov za primenu neke druge norme. Zbog toga se pravni akt smatra aktom volje, pa se tako i naziva – izjava volje. Izjavljena volja u okviru pravnog akta mora imati sadržinu i formu. Sadržinu pravnog akta čini sadržina pravila normi a forma zavisi od toga koji je subjekt nadležan za njegovo donošenje. U zavisnosti od cilja koji se želi postići i prirode akta koji ovlašćeni subjekt donosi, pravnu normu može stvarati pojedinac ili kolektivni organ. Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata šire i uže. Šire značenje obuhvata svaku izjavu volje koja proizvodi neko pravno dejstvo (npr.žalba, tužba..). U užem smislu pravni akt je akt kojim se stvara pravna norma, odnosno akt u kojem je sadržana pravna norma.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]